Pogledali smo na našoj redovnoj projekciji ponedeljkom KRALJEVSKI VOZ Aleksandra Đorđevića.
Reč je o high concept WW2 filmu koji na hitchcockovski način govori o radu ilegalaca na železnici.
Film je iz 1981. godine i definitivno je malo arhaičan u odnosu na ono što su tadašnje tendencije u trileru. Međutim, Đorđević nudi koherentan, jasan rediteljski postupak koji je dosledan u svom old school duhu, i iako pripada šezdesetim, deluje prilično funkcionalno. Pa ipak, ovakav rad već u tom trenutku više pripada televiziji.
Đorđević je jedan od naših najpotcenjenijih reditelja, i šteta je što nije napravio nešto uspešniju karijeru na filmu, nego je završio kao Smokijev minion a kasnije je zarobio na televiziji. Uostalom, kad smo već kod televizije, Đorđevič je tamo i ostvario svoje most grundbreaking delo OTPISANI koje je u svoje vreme bilo na nivou svetskih trendova.
KRALJEVSKI VOZ je priča o železničaru koji posle neuspelog pickupa na ranžirnoj stanici u Beogradu mora sam da prenese poverljiva dokumenta vozom za Kraljevo. na tom putu sreće vrlo pitoresknu galeriju likova među kojima su slatka jevrejska devojka sa hrvatskim akcentom, razni ilegalci, kolaboracionisti, siledžije, kurve i sl.
Snalazeći se među njima, on mora da obavi zadatak. Da stvar bude napetija Specijalna Policija i Nemci znaju da je on u vozu.
Scenaristička struktura je vrlo solidna i vešto balansira između hronike okupirane Srbije i jasne žanrovske priče. Štaviše, u pojedinim momentima, scenario čak dobija izvesne žanrovske kvalitete kako u vešto postavljenim anticipacijama raznih detalja koji će spasiti junaka, tako i u uvođenju "železničara" koji treba da ukloni Smokija, što je stilsko rešenje par excellence. Šteta što se njihov finalni face-off ne desi na vozu ili barem u fazonu FROM RUSSIA WITH LOVE ali je isto tako vrhunski detalj to što Miki Krstović igra tog Smokijevog arch-nemesisa, i što je još važnije, to radi with gusto i bez karakterističnih preterivanja u prikazivanju srpskih kolaboracionista kojima su naši autori bili skloni.
* * / * * * *
Reč je o high concept WW2 filmu koji na hitchcockovski način govori o radu ilegalaca na železnici.
Film je iz 1981. godine i definitivno je malo arhaičan u odnosu na ono što su tadašnje tendencije u trileru. Međutim, Đorđević nudi koherentan, jasan rediteljski postupak koji je dosledan u svom old school duhu, i iako pripada šezdesetim, deluje prilično funkcionalno. Pa ipak, ovakav rad već u tom trenutku više pripada televiziji.
Đorđević je jedan od naših najpotcenjenijih reditelja, i šteta je što nije napravio nešto uspešniju karijeru na filmu, nego je završio kao Smokijev minion a kasnije je zarobio na televiziji. Uostalom, kad smo već kod televizije, Đorđevič je tamo i ostvario svoje most grundbreaking delo OTPISANI koje je u svoje vreme bilo na nivou svetskih trendova.
KRALJEVSKI VOZ je priča o železničaru koji posle neuspelog pickupa na ranžirnoj stanici u Beogradu mora sam da prenese poverljiva dokumenta vozom za Kraljevo. na tom putu sreće vrlo pitoresknu galeriju likova među kojima su slatka jevrejska devojka sa hrvatskim akcentom, razni ilegalci, kolaboracionisti, siledžije, kurve i sl.
Snalazeći se među njima, on mora da obavi zadatak. Da stvar bude napetija Specijalna Policija i Nemci znaju da je on u vozu.
Scenaristička struktura je vrlo solidna i vešto balansira između hronike okupirane Srbije i jasne žanrovske priče. Štaviše, u pojedinim momentima, scenario čak dobija izvesne žanrovske kvalitete kako u vešto postavljenim anticipacijama raznih detalja koji će spasiti junaka, tako i u uvođenju "železničara" koji treba da ukloni Smokija, što je stilsko rešenje par excellence. Šteta što se njihov finalni face-off ne desi na vozu ili barem u fazonu FROM RUSSIA WITH LOVE ali je isto tako vrhunski detalj to što Miki Krstović igra tog Smokijevog arch-nemesisa, i što je još važnije, to radi with gusto i bez karakterističnih preterivanja u prikazivanju srpskih kolaboracionista kojima su naši autori bili skloni.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment