DVOSTRUKI UDAR je televizijski film Miomira Mikija
Stamenkovića, nastao po scenariju poznatog feljtoniste "Šilje"
Mihajlovića (koga znamo kao pisca POZORIŠNE VEZE Milorada Lakovića) na
kome je sarađivao još i Vlasta Radovanović, jedna od bitnih figura
jugoslovenskog krimića. Reč je o "istinitoj" priči o obaveštajnim i
diverzantskim akcijama u toku proboja Sremskog Fronta. Istinitost je pod
navodnicima zbog toga što je život bio zaista strukturiran kao scenario
ako su se stvari ovako odvijale, i po meni ta etiketa "istinitog
događaja" samo opterećuje ovaj inače po mnogo čemu izvanredan TV film.
Pre svega, ovaj Stamenkovićev rad spada ne samo u sam vrh njegovog opusa već je po svemu reč o jednom pravom filmu koji je vrlo lako mogao da se prikazuje u bioskopima. Doduše, sama tema partizanskog guys on a mission filma u to vreme već nije bila aktuelna na našem repertoaru, snimali su se tada već neki drugačiji filmovi, što je šteta jer je Stamenkovičć u ovom trenutku ne samo već sazreo kao reditelj već bi se reklo da je i forma partizanskog akcijaša dostigla zrelost tako da DVOSTRUKI UDAR stoji kao jedan već sasvim formiran predstavnik guys on a mission podžanra kod nas.
Naravno, ovaj film ne može da ugrozi MOST na samom vrhu jugoslovenske liste guys on a mission flickova, ali po mnogo čemu ima svoje adute. Pre svega, podela ekipe koja je na misiji je besprekorna. Vođu igra Žarko Radić, jugoslovenski James Garner jedan od retzkih elegantnih mačoa našeg filma, a u timu su još Miki Krstović, Zoran Miljković, Bane Vidaković u najboljim danima - kada je bio senzacionalni mladi glumac u usponu, Radoš Bajić dok se još nije izobličio, Enver Petrovci u ulozi Crnogorca i Marko Nikolić. Protivnici su im Lobi Dimitrijević kao SS pukovnik, Peter Carsten kao pukovnik Vermahta i "normalan" vojnik i Tanasije Uzunović kao dijabolični ustaški komadant. Radićevu veliku ljubav, polu-Nemicu igra Neda Arnerić a folksdojčera, kao i uvek - od MALOG RITA do RODA Mrgud Radovanović.
Dakle, glumačka postava je jaka na svim mestima i Radić odlično vodi celu igru i u priči i na ekranu. Momke na putu do akcije ometa to što je izdajnik u njihovim redovima (nažalost, dosta se lako nasluti ko je, i to iz pogrešnih razloga - lik je nedovoljno razvijen da bi ga igrao tako poznat glumac - to je uvek najbolji znak da će biti preokreta) i naravno razne protivmere koje sprovode nacisti.
Ono što je najznačajnije to je da film nije baziran isključivo na shoot 'em upu već pre svega na skrivanju, podmetanjima, akcijama i reakcijama, i filmu ne smeta to što zapravo čak i nema previše obračuna. Ono što u domenu akcije jedino nedostaje jeste brutalnija kazna za ustašu kog igra Uzunović. Naime, u jednoj sceni imamo ustaše koje idu sa SSovcima u lov koji nazvaju "lovom na divlje patke" a zapravo iz obesti ubijaju ljude. Šteta je što učesnici tog lova ne bivaju upečatljivije kažnjeni.
Ono što je atipično to j dosta ravnomeran broj poginulih između diverzanata i Nemaca. Iako je ovo film u kome Nemci kad dođe do pucnjave ginu brže nego partizani, Stamenković je neobično brutalan prema glavnim junacima, a cinična završnica u kjoj se ispostavi da su neki među nima dali živote da bi nabavili podatak koji je već bio dostupan deluje kao prilično veliko odstupanje od žanra koje je ponekad prisutna u špijunskom ili ratnom filmu ali ne kod nas. Koliko god da je ratni film u svetu prošao kroz modernizaciju i transformaciju u eskapizam posle pojave agenta 007, kod nas ta transformacija je retko praćena ironijom na planu samog značenja, iako su je mnogi autori, ponajviše Predrag Golubović kao reditelj i scenarista unosili u same likove.
Isto tako, neki postupci junaka u toku obaveštajnog zapleta mogu delovati naivno gledaocima koji su upućeniji u špijunski film i proceudre koje primenjuju junaci u njima, no tu je teško proceniti da li je reč o istinitoj priči kao ograničenju ili dramaturškoj nerazrađenosti.
Prava je šteta što je DVOSTRUKI UDAR dostupan samo na VHS ripu i bilo bi zanimljivo da ga RTS ponovo pusti kako bi ga valjano ripovali.
Pre svega, ovaj Stamenkovićev rad spada ne samo u sam vrh njegovog opusa već je po svemu reč o jednom pravom filmu koji je vrlo lako mogao da se prikazuje u bioskopima. Doduše, sama tema partizanskog guys on a mission filma u to vreme već nije bila aktuelna na našem repertoaru, snimali su se tada već neki drugačiji filmovi, što je šteta jer je Stamenkovičć u ovom trenutku ne samo već sazreo kao reditelj već bi se reklo da je i forma partizanskog akcijaša dostigla zrelost tako da DVOSTRUKI UDAR stoji kao jedan već sasvim formiran predstavnik guys on a mission podžanra kod nas.
Naravno, ovaj film ne može da ugrozi MOST na samom vrhu jugoslovenske liste guys on a mission flickova, ali po mnogo čemu ima svoje adute. Pre svega, podela ekipe koja je na misiji je besprekorna. Vođu igra Žarko Radić, jugoslovenski James Garner jedan od retzkih elegantnih mačoa našeg filma, a u timu su još Miki Krstović, Zoran Miljković, Bane Vidaković u najboljim danima - kada je bio senzacionalni mladi glumac u usponu, Radoš Bajić dok se još nije izobličio, Enver Petrovci u ulozi Crnogorca i Marko Nikolić. Protivnici su im Lobi Dimitrijević kao SS pukovnik, Peter Carsten kao pukovnik Vermahta i "normalan" vojnik i Tanasije Uzunović kao dijabolični ustaški komadant. Radićevu veliku ljubav, polu-Nemicu igra Neda Arnerić a folksdojčera, kao i uvek - od MALOG RITA do RODA Mrgud Radovanović.
Dakle, glumačka postava je jaka na svim mestima i Radić odlično vodi celu igru i u priči i na ekranu. Momke na putu do akcije ometa to što je izdajnik u njihovim redovima (nažalost, dosta se lako nasluti ko je, i to iz pogrešnih razloga - lik je nedovoljno razvijen da bi ga igrao tako poznat glumac - to je uvek najbolji znak da će biti preokreta) i naravno razne protivmere koje sprovode nacisti.
Ono što je najznačajnije to je da film nije baziran isključivo na shoot 'em upu već pre svega na skrivanju, podmetanjima, akcijama i reakcijama, i filmu ne smeta to što zapravo čak i nema previše obračuna. Ono što u domenu akcije jedino nedostaje jeste brutalnija kazna za ustašu kog igra Uzunović. Naime, u jednoj sceni imamo ustaše koje idu sa SSovcima u lov koji nazvaju "lovom na divlje patke" a zapravo iz obesti ubijaju ljude. Šteta je što učesnici tog lova ne bivaju upečatljivije kažnjeni.
Ono što je atipično to j dosta ravnomeran broj poginulih između diverzanata i Nemaca. Iako je ovo film u kome Nemci kad dođe do pucnjave ginu brže nego partizani, Stamenković je neobično brutalan prema glavnim junacima, a cinična završnica u kjoj se ispostavi da su neki među nima dali živote da bi nabavili podatak koji je već bio dostupan deluje kao prilično veliko odstupanje od žanra koje je ponekad prisutna u špijunskom ili ratnom filmu ali ne kod nas. Koliko god da je ratni film u svetu prošao kroz modernizaciju i transformaciju u eskapizam posle pojave agenta 007, kod nas ta transformacija je retko praćena ironijom na planu samog značenja, iako su je mnogi autori, ponajviše Predrag Golubović kao reditelj i scenarista unosili u same likove.
Isto tako, neki postupci junaka u toku obaveštajnog zapleta mogu delovati naivno gledaocima koji su upućeniji u špijunski film i proceudre koje primenjuju junaci u njima, no tu je teško proceniti da li je reč o istinitoj priči kao ograničenju ili dramaturškoj nerazrađenosti.
Prava je šteta što je DVOSTRUKI UDAR dostupan samo na VHS ripu i bilo bi zanimljivo da ga RTS ponovo pusti kako bi ga valjano ripovali.
No comments:
Post a Comment