Thursday, September 11, 2014

POSLEDNJI MOST (1954)

Pogledao sam POSLEDNJI MOST Helmuta Kautnera, WW2 film koji je ovaj veliki nemački reditelj snimio 1954. godine u SFRJ.

U ovom filmu, pored Kautnera, koji je veliko ime nemačkog filma, učestvuju i velike nemačke zvezde Bernhard Wicki i Maria Schell. O Kautneru je dovoljno reći da ga recimo Dinko Tucaković smatra najvećim stilistom posle Max Ophulsa, što je po meni malo preterano, no ipak nesumnjivo je reč o izuzetno značajnom reditelju koji je svojim doalskom u Jugoslvaiju u tom trenutku doneo jedan potpuno novi nivo filmmakinga.

Kautner je dosta režirao posle rata ali njegovi ključni filmovi nastali su za vreme Trećeg Rajha. Ipak, za razliku od Harlana, njegov rad za vreme nacizma nije bio sporan pošto su njegovi filmovi uglavnom bili slabo vezani za propagiranje nacizma, a neki su smatrani defetističkim. Stoga je on već 1947. nastavio a radom.

Kautnerov film se po zrelosti rediteljskog rukopisa definitivno izdvaja iz ponude jugoslovenskog filma u tom trenutku i u potpunosti je reč o naslovu koji je sinhron sa aktuelnom kinematografijom svog vremena.

Sama priča govori o nemačkoj lekarki koji otmu partizani i ona im prvo nevoljno pomaže ali zatim shvati njihovu borbu i odlučuje da im iskreno pomogne koliko može. Iako je poetna priče prilično na prvu loptu, Maria Schell i Kautner su napravili relativno interesantan lik pošto ona ni u jdnim trenutku ne postaje antideutscher već naprosto misli da je partizanima potrebna pomoć.

Drugi detalj po kome se POSLEDNJI MOST izdvaja iz kanona tipičnog partizanskog filma jeste vremenski period koji zauzima priča. Naime, u ovo vreme, a i kasnije, partizanski filmovi su se uglavnom bavili jednom akcijom a POSLEDNJI MOST pokušava da israti ceo ratni angažman svoje junakinje koji u ovoj priči obuhvata tri velike operacije među kojima je centralna evakuacija ranjenika koja će kasnije biti spektakularno ovekovečena u filmu Veljka Bulajića BITKA NA NERETVI.

Jugoslovenski likovi imaju značajnu ulogu u filmu ali oni su više tu u funkciji ilustrovanja NOBa stranoj publici i po filmu bi se reklo da je više reč o nemačkom pokajničćkom filmu ili jugoslovenskom filmu tempiranom za inostranstvo. Ako imammo u vidu da je reč o koprodukciji, ovaj film je verovatno i jedno i drugo.

Scene bitaka su majstorski realizovane. Brza Neretva ima značajnu ulogu u najspektakularnijem obračunu između partizana i nemačkih borbenih čamaca. Sam stil borbe je realističan iako Kautner ne preza ni od stuntova ni od melodrame. Ipak, POSLEDNJI MOST još uvek spada u onu ranu fazu partizanskog filma u kome je akcenat na stradanju, pričama o nabavci lekova, tihoj ilegali, sakrivanju, pre nego što je došlo do Yugoslav empowement filmova Hajrduina Krvavca u kojima su partizani transformisali u punokrvne akcione heroje a Mitrovićevim vestren obrascim priključeni su i comic book uticaji.

U suštini, pedesete u partizanskom filmu obeležene su pijetetom i krajnje ozbiljnim tretmanom ratnog iskustva i traume.

POSLEDNJI MOST je zahvaljujući Helmutu Kautneru jedan od stilski najuspelijih jugoslovenskih filmova tokom pedesetih i solidna ratna priča koja veštinom egzekucije prevazilazi neke od svojih ideoloških naivnosti.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment