NOĆ OD PAUČINE

NOĆ OD PAUČINE je televizijski film Miše Radivojevića po scenariju Mirka Kovača. Zašto je ovaj film proizvela Redakcija za decu i omladinu i zašto ga je uredio Vladimir Andrić, ostaće enigma jer su junaci odrasli ljudi a i priča je ne samo namenjena starijoj publici već je film tako i napravljen, kao sadržaj za ozbiljne ljude. 

Radivojević režira u punoj formi. Radi sa direktorom fotografije Nikolom Đonovićem, autorom s ozbiljnim opusom sa kojim sam Miša nije puno radio. I fotografija je atmosferična, bogata, nudi jednu blago estetizovanu viziju naturalizma. U filmu ima puno krupnih planova Aleksandra Berčeka koji je neke od svojih najboljih uloga ostvario baš kod Radivojevića i Đonović tu izvlači sjajne rezultate. 

Berčekov partner je Bata Živojinović, u jednom vrlo ozbiljnom štimu, sveden u igri, bolji nego inače, i bez ikakvog manirizma. 

Kovačev scenario je literaran, sveden u pogledu fizičke akcije, ali u govornoj radnji zanimljiv, i Radivojević time jako dobro vlada. Ovo je priča smeštena u Drugi svetski rat i odgovara Mišinom senzibilitetu i baš tom pogledu na rat, izrazito individualnom i dezideologizovanom, fokusiranom na čoveka sukobljenog sa istorijskom stihijom. 

Veoma zanimljiv detalj je muzika Zorana Simjanovića koja je elektronska i mnogo bliža onome što je za Radivojevića radio Kornelije Kovač nego išta što je Simjanović radio. 

Ovo je prvoklasan televizijski rad u kom je Radivojević uspeo da ovlada Kovačevom literarnošću i usmeri je u svoju korist.

RATNIČKI TALENAT

Mirko Kovač je imao priču o Nives Koen koja je u jednom svom delu govorila o filmskim radnicima koji pripremaju film i idu na izviđanje, ali se potom razvijala u nešto drugo. Kasnije ju je čak i izmenio da bi je prilagodio svojim novim političkim stavovima.

U Kovačevoj priči, jasno se aludiralo na Lordana Zafranovića i njegove ekipe.

Živojin Pavlović je pokušao nešto slično u svom televizijskom filmu RATNIČKI TALENAT koji je po njegovom scenariju snimio Vladimir Andrić. U njemu grupa filmskih autora i radnika ide u Vranovac, Pavlovićev Castle Rock u koji je smeštena njegova proza, pa i ovogodišnji film TRAG DIVLJAČI, i u Rudovači - takođe izmišljenom mestu, premda ima takav planinski vrh u Hrvatskoj - skautira lokalni rudnik za potrebe snimanja, a kasnije se na istom mestu skupi da terevenči, svako na svoj način privučen mladom konobaricom iz menze.

Uprkos tome što ima određene elemente "filma putovanja", ovaj televizijski rad je pre svega "film stanja". Andrić u saradnji sa direktorom fotografije Dušanom Stefanovićem pravi "film look", a glumačka podela j ne samo izuzetno talentovana već i u vizuelnom pogledu evokativna. Rade Marković igra reditelja, Pavle Vujisić direktora filma a Mića Tomić scenaristu dok konobaricu igra Milja Vujanović.

Sam milje kojim se film bavi jeste blago karikiran jer Pavlović za razliku od Kovača ne govori o svojim iskustvima već su junaci autori nekog bezveznog partizanskog filma. I u tome on malo na sitno potkačinje tada dosta aktivne autore manjih partizanskih filmova koji su putovali po zemlji i izvlačili novac od lokalnih zajednica za svoje filmove o NOBu u tom kraju, nezavisno od toga da li ga je na tom mestu zaista bilo ili ne.

Ukupno uzev, uprkos tim sitnim zavistima koje umanjuju autentičnost, RATNIČKI TALENAT je zanimljiv televizijski film u kome ima šta da se vidi i šta da se prepozna, pre svega zahvaljujući visokom dometu svih sektora ekipe.

OPKOLJENI (2022)

OPKOLJENI su rediteljski i scenaristički debi Miloslava Samardžića, osnivača Pogleda kao četničkog medijskog koncerna i svojevrsne preteče Boreingovog Daily Wirea. Samardžića je od samih početaka Pogledao zanimao “kulturni rat”, interesovala ga je čak i filmska produkcija ali je opšta liberalizacija medija, odnosno konkurencija izdavačkih delatnosti SPO i SRS dovela do toga da se Pogledi ipak ne razviju toliko.

Iste godine kada je Daily Wire pustio prvi film koji je producirao na striming, isto je uradio i Samardžić. Dok je Jeremy Boreing u međuvremenu odustao od režije iako je snimio film THE ARROYO, i prvi film preko Dallasa Sonniera radio sa dokazanim profesionalcima, Samadržić je morao da uzme stvar u svoje ruke iako su u svoje vreme kritiku u Pogledima pisali tadašnji studenti FDU koji su sada i značajni činioci u našoj kinematografiji.

OPKOLJENI je amaterski celovečernji film i kao takav nije loš, recimo u poređenju sa radovima Radoša Bajića koji se bavi profesionalnim četničkim inscenacijama ali dosta slabo. Jedino što je kod Bajića, u mnogo skupljim ostvarenjima od ovoga bolje jeste što kod njega glume poznati glumci dočim kod Samardžića glume lokalni kragujevački glumci koji nisu previše ili uopšte poznati sa ekrana.

U tom pogledu, OPKOLJENI nisu bitno lošiji od Bajićeve četničke produkcije a u nekim aspektima su čak i bolji.

Prvo, Samardžićev film koliko god da je naivan je nepretenciozan, i nije opterećen patetikom. Samardžić bira jednu zgodu iz života i rada Nikole Kalabića i ekranizuje je, verovatno sa idejom da ga prikaže kao četnika koji se borio protiv Nemaca i kolaboracionista i da razbije njegov imidž kao izdajnika koji je na sve to još i prodao Dražu.

Paradoksalno, Kalabić nema najjači protagonizam u filmu, neki likovi mu “kradu šou”, ali ovo je film opsade, zatvorene situacije. Sa pomalo campy detalja. Recimo neki flešbeovi sa erotskim prizvukom po uzoru na Leonea.

Da četnici nisu imali toliko malo sreće na filmu, i da ih se sada nije poduhvatio Radoš Bajić, onda bi OPKOLJENI bili lako otpisani kao neki skroz fringe, slično MAGA filmovima poput RELIANTa. Međutim, RELIANT nije toliko loš kad se snimi u Srbiji, naročito bez pomoći FCS ili RTS.

Ako je verovati distributerima, OPKOLJENE je u prvom vikendu videlo više gledalaca nego MRAK u koji je FCS uložio stotine hiljada evra i film je prikazan na FESTu. Dakle, o čemu pričamo? Ovo je underground fenomen, ako distirbuteri ne lažu.

Otud, OPKOLJENE moramo podržati ne zbog četnika već zbog celog tog underground, B-film tripa koji se aktivira kod nas ponovo posle ZONU MRTVIH a ove godine već imamo OPKOLJENE i KLJUČ. S tim što KLJUČ ima pozntog reditelja i glumce a OPKOLJENI su skroz off the grid i to je sve jako uzbudljivo.

Najsmešnije od svega, a ima ovde dosta toga smešnog, svakako je odnos prema partizanskom filmu. Ovo je “četnički” film ali više liči na partizanski od mnogih Krvavčevih ili Mitrovićevih. Na kraju će Slovenac Babosek i četnik Samardžić biti predvodnici revivala ortodoksne partizanske estetike tamo gde se ona ponajmanje očekuje.

* * / * * * *