Thursday, September 11, 2014

PET MINUTA RAJA (1959)

Pogledao sam PET MINUTA RAJA Igora Pretnara po scenariju Vitomila Zupana. Reč je o vrlo zanimljivom ratnom filmu koji se dotiče teme Holokausta i doživljaja zarobljenika, jedne od slabije doticanih tema u jugoslovenskom filmu. Doduše, ne može se reći da nema filmova o zarobljenicima i logorima, setimo se TV filma o banjičkom logoru, priče o našim zarobljenicima u Norveškoj u KRVAVOM PUTU, LAGER NIŠA, Mimičinog HRANJENIKA ili Mitrovićevih GORKIH TRAVA. Ipak, i pored ovih naslova, logori i Holokaust nisu naišli na veću filmografiju, premda najpopularniji filmovi o Holokaustu pout Spielbergovih, Benignijevih ili Polanskog dolaze u vreme kada se na prostoru bivše SFRJ ionako nije više nalo ko su bili pozitivci a ko negativci u Drugom svetskom ratu.

Zupan donosi nešto ličnih robijaških iskustava, a nešto i svog ženeovskog postupka u priči o dvojici logoraša iz "nebeskog odreda" koji služe za razmontiranje neeksplodiranih savezničkih bombi po nemačkim gradovima. U jednoj od kuća u koju nemački vojnici ne smeju da uđu oni nalaze svoj raj a ubrzo počinju da razmišljaju o bekstvu.

U žanrovskom smislu, Pretnar je snimio melodramu sa elementima trilera ali sasvim je jasno da PET MINUTA RAJA i po vremenu kad je izašao spada u red egzistencijalističkih ratnih filmova. Takvih ratnih filmova smo imali nekoliko poput VETAR JE STAO PRED ZORU ili OSMIH VRATA, ali kod Pretnara imamo dva osveženja u odnosu na ove naslove. Pre svega, ovde nema priče o komunistima niti bilo kom drugom pokretu otpora, ovde su dva robijaša od kojih je jedan vojnik, dakle iz neke "predratne" vojske a drugi je civil. Ovi junaci nemaju ideološki predznak.

s druge strane, kao što je Zupan u parabiografskom romanu LEVITAN bio sklon tome da izbegne romantizaciju vlastitog solženjicinovskog stradanja, tako su i njegovi junaci ovde ipak istovremeno i žrtve i mangupi. Depatetizacijom njihove pozicije, Zupan uspeva da im da naročit kvalitet, i samo pred kraj, u fazi kada se sve mora rešiti velikim melodramskim gestom kroz koji se iznosi ideja priče, on ulazi u domen neuverljivog.

Ženeovski postupak je prisutan u tome što u izvesnom smislu Zupan parafrazira njegov komad SLUŽAVKE, sa sve presvlačenjem junaka, promenom uloga i role playom u koji ulaze.

Pretnarova realizacija je precizna, suspense uspeva da izgradi vrlo dobro, i film je pre svega vrlo tačno i efikasno režiran, naročito u delu koji prethodi njihovom dolasku u kuću u kome stvari naravno polaze putem "filma stanja". Ono što je dosta bitno to je da film iako meša suspense, zaplet i film stanja nije nekonzistentan u stilskom smislu.

Što se kopije tiče, gledao sam vrlo pristojan rip sa bioskopskim titlovima bez kojih bi gledanje ovog multilingualnog filma bilo nemoguće.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment