Pogledao sam film Tome Janića GLINENI GOLUB iz 1966. godine, jedan vrlo
potcenjen i gotovo nepoznat partizanski film koji uspeva da skoro pa u
potpunosti poštujući žanr trilera ispuni neke od egzistencijalističkih
postavki kojima je obilovao partizanski film. Kao što je dobro poznato,
egzistencijalistički pogled na svet zauzimao je značajno mesto u našoj
literaturi pa i na filmu ali je u partizanskoj varijaciji takvih
postavki obično gubio svoju oštricu jer se sve moralo rešiti kroz
esencijalizovane pozitivne osobine partizana i njihovih starešina.
Kod Janića međutim imamo sličnu postavku kao u Novakovićevom VETAR JE STAO U ZORU - nemački oficir pušta ilegalca koji nije odao drugove i stvara utisak da je on cinkaroš ne bi li isterao njegove drugove na videlo. Njegovi drugovi, s druge strane, ne samo da pomišljaju da ga treba likvidirati već i istrajavaju u toj nameri. To je razlika u odnosu na Novakovićev vrlo solidan film. Priču je inače osmislio "provereni kadar" Stole Janković koji zapravo ima vrlo kontradiktornu i nedovoljno osvetljenu ulogu u razvoju našeg filma. Olako otpisan kao najviše pozicionirani reditzelj u partijskoj nomenklaturi on je ostavio dosta moćan opus iza sebe i niz bitnih "sporednih" filmova. Scenario za GLINENOG GOLUBA napisali su Đorđe Lebović i sam Janić.
Ono čime Janić slabije vlada to je vođenje priče na nivou trilerske intrige. Naime, gledaocu nije do kraja jasno šta je nemački plan ali u psihološkom smislu pritisak koji se vrši na junaka je gotovo opipljiv. Kada se tome doda je Janićev stil crnotalasovski, sa snažnim francuskim uticajem, nervoznim pokretima kamere, dosta blizak onome što je radio Kokan Rakonjac, onda GLINENI GOLUB spada uz JEDINI IZLAZ među retke akcione trilere iz NOBa koje su radili zastupnici "umetničkog filma".
Janić je umro prilično mlad i iza sebe je ostavio vrlo solidan opus prepoznatljiv po filmovima o problemima mladih CRNI BISERI i GLASAM ZA LJUBAV. Nešto te mladalačke atmosfere donosi i u ovom filmu u sceni žura u kući gde glavni junak živi.
Zoran Radmilović je odličan u underplayu kao glavni junak kome Gestapo namešta igru. U ovom periodu, Radmilović je još uvek bio sklon eksperimentisanju i ostvario je nekoliko vrlo solidnih uloga koje su bile vrlo funkcionalne u datim filmovima.
Atmosferi doprinosi i izvanredna fotografija Miroljuba Dikosavljevića. Dikosavljević je snimio nekoliko kultnih filmova kao što je VALTER BRANI SARAJEVO ali više je radio dokumentarne i kratkometražne filmove.
Janićev opus je nedovoljno poznat ali je izuzetno vredan pažnje i rekao bih da ne zaostaje previše za autorima kao što su Kokan Rakonjac i Joca Živanović.
* * * / * * * *
Kod Janića međutim imamo sličnu postavku kao u Novakovićevom VETAR JE STAO U ZORU - nemački oficir pušta ilegalca koji nije odao drugove i stvara utisak da je on cinkaroš ne bi li isterao njegove drugove na videlo. Njegovi drugovi, s druge strane, ne samo da pomišljaju da ga treba likvidirati već i istrajavaju u toj nameri. To je razlika u odnosu na Novakovićev vrlo solidan film. Priču je inače osmislio "provereni kadar" Stole Janković koji zapravo ima vrlo kontradiktornu i nedovoljno osvetljenu ulogu u razvoju našeg filma. Olako otpisan kao najviše pozicionirani reditzelj u partijskoj nomenklaturi on je ostavio dosta moćan opus iza sebe i niz bitnih "sporednih" filmova. Scenario za GLINENOG GOLUBA napisali su Đorđe Lebović i sam Janić.
Ono čime Janić slabije vlada to je vođenje priče na nivou trilerske intrige. Naime, gledaocu nije do kraja jasno šta je nemački plan ali u psihološkom smislu pritisak koji se vrši na junaka je gotovo opipljiv. Kada se tome doda je Janićev stil crnotalasovski, sa snažnim francuskim uticajem, nervoznim pokretima kamere, dosta blizak onome što je radio Kokan Rakonjac, onda GLINENI GOLUB spada uz JEDINI IZLAZ među retke akcione trilere iz NOBa koje su radili zastupnici "umetničkog filma".
Janić je umro prilično mlad i iza sebe je ostavio vrlo solidan opus prepoznatljiv po filmovima o problemima mladih CRNI BISERI i GLASAM ZA LJUBAV. Nešto te mladalačke atmosfere donosi i u ovom filmu u sceni žura u kući gde glavni junak živi.
Zoran Radmilović je odličan u underplayu kao glavni junak kome Gestapo namešta igru. U ovom periodu, Radmilović je još uvek bio sklon eksperimentisanju i ostvario je nekoliko vrlo solidnih uloga koje su bile vrlo funkcionalne u datim filmovima.
Atmosferi doprinosi i izvanredna fotografija Miroljuba Dikosavljevića. Dikosavljević je snimio nekoliko kultnih filmova kao što je VALTER BRANI SARAJEVO ali više je radio dokumentarne i kratkometražne filmove.
Janićev opus je nedovoljno poznat ali je izuzetno vredan pažnje i rekao bih da ne zaostaje previše za autorima kao što su Kokan Rakonjac i Joca Živanović.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment